YOURIN: 
Vojni otpad u Sevojnu riznica jeftinih stvari
  CONTACTUSVojni otpad u Sevojnu riznica jeftinih stvari   SENDTOFRIEND
Oficirske čizme za 300 dinara

 

UŽICE - Zlatiborac Radojko Rajevac u krugu vojnog otpada u Sevojnu juče je tvrdio da srpska vojska nije beskorisna i da u ovim teškim, ekonomskim danima najbolje služi narodu. Ako naša armija, rezonovao je šeretski ovaj seljak, nema avione i ostalu silu, ono bar ima staru rashodovanu opremu koja se za male pare ovde može naći. Njegovo mišljenje podelilo je i dvadesetak posetilaca otpada „Guli Guli”, strpljivo preturajući gomile uniforme i ostalog loma u nameri da jeftino pazare kvalitetnu robu.

Za vojnom opremom, naročito delovima uniformi, na otpadu u užičkom predgrađu vlada prava pomama. Svraćaju ovamo ne samo Sevojničani i Užičani, već i meštani okolnih sela i opština i kući se po pravilu vraćaju dobro natovareni. Radnici otpada kažu - nekih artikala, naročito pantalona, prsluka, košulja, šlemova, šatorskih krila, pa čak i čamaca i kamiona, ne možemo da nabavimo koliko možemo da prodamo. Otpad klijentelu mami cenom, jer ovde se za hiljadarku može obući od glave do pete. Da kojim slučajem neznanca put nanese na ulaznu kapiju otpada, pa ovaj spazi brojne ljude kako odavde izlaze noseći kese pune maskirne ili sivomaslinaste uniforme, pomislio bi - proglašena mobilizacija.
Najjeftiniji butik
- Za seljaka boljeg butika od ovog nema. Kupio sam jaknu, tri košulje, prsluk i pantalone, gde ćeš naći bolju opremu za njivu i livadu. Još da proberem dva-tri šatorska krila, dobro će mi doći dok dižem seno na štalu. Valj’o bi mi i jedan dobar šlem da na motku nasadim i njime džibru vadim iz kace i nekoliko uprtača da ular za volove sačinim - pričao je juče „Blicu” Jovan Smiljanić iz okoline Požege, zagledajući borbeni ranac sa koga bode oči poruka „crkni”, posvećena „izvesnom” Slobi ispisana u Slavoniji 1993. godini.
Na otpadu „Guli Guli” kažu da imaju širok spektar kupaca - od zemljoradnika, ribara, lovaca, građevinskih radnika, radio amatera do pozorišnih i filmskih kostimografa, inženjera inovatora i univerzitetskih profesora. Pantalone i čizme se ovde prodaju za 300 dinara, vetrovke za 400, košulje i šlemovi za 100 dinara, vunene rukavice, kape, potkape, opasači i uprtači su od 50 do 100 dinara.
- Imamo redovne kupce koji su se bukvalno zarazili ovom robom, pa svaki dan dolaze i nešto traže. Neki ljudi su toliki fanatici da znaju dva-tri sata dnevno da provedu, a najveće gužve su subotom kada narod sa sela dolazi u kupovinu. Svaki dan nam se redovno dešava da dolaze ljudi i traže oružje, čak i topove i bombe, ali to, naravno, nemamo - kaže Ivica Guskić, vlasnik otpada.
Sve skije što su se ovde zimus nudile - rasprodate su. Par smučki sa vezovima iz „Elanovog” vojnog programa košta 500 dinara, a među kupcima je onomad bilo i nekoliko čobana sa Peštera koji su rešili da se opreme da bi na skijama pratili svoja stada. Među skupljom robom najtraženiji su desantni čamci za 12 i 22 osobe, koji se nude po ceni od 25.000 do 40.000 dinara. Najveća tražnja za čamcima je uoči Drinske regate, da ih toliko ima u ponudi, kažu na otpadu, po pedeset bi ih se dnevno moglo prodati. Traženi su i oficirski i gardijski šinjeli, ali njih je sve manje u ponudi, dok tek nabavljeni dvogledi i vojnički ašovčići teško da sačekaju naredni dan jer se odmah rasprodaju.

Auto park

Otpad ima i svoj auto-park po kome je juče strpljivo obilazio i Đorđe Andrić. Raspitivao se o „dajčevima” i „tamićima”, kaže, trebaju mu da izvlači trupce iz šume.
- Doskoro se prodavalo do deset kamiona mesečno, a sada je njihova prodaja duplo manja. Jedan bravar iz Sevojna već je kupio tri „stodesetke”, ofarbao ih i nalickao, iako stare preko trideset godina, sada izgledaju kao nove - pričaju na otpadu.
Dobrivoje Milićević iz Lunovog Sela tražio je u kamari gvožđurije delove da napravi poljski valjak, veli, dobro će mu doći njivu da povalja, a Miloje Jeftić iz Dragačeva tragao je za poljskom kuhinjom.
- Vašari i narodna veselja su mesta gde se najbolje zarađuje, pa hoću i ja u taj biznis. Treba mi poljska kuhinja, košta 40.000 dinara, a odlična je za kupus i pasulj. Ma, za samo jedan dan u Guči tri puta ću da je otplatim - optimista je Miloje.
Dejan Bosiljčić, pasionirani ribolovac, na obalama Uvačkog jezera napravio je vikendicu na vodi, a gro materijala našao je na otpadu.
- Splav na kome leži kućica sastavio sam od helikopterskih rezervoara za gorivo, a tendu od šatorskih krila. Kuću sam opremio krevetima, vrećama za spavanje, ćebadima, kredencima, a sve to sam na otpadu nabavio - priča Bosiljčić.

Prethodna strana