Налазите се: ПочетнаПочетнаИнформације
Почетна
УЖИЦЕ

Ужице је привредни, административни, здравствени, културни и спортски центар југозападног дела Србије и Златиборског округа. Налази се на 411 метара надморске висине, у планинско-котлинској области. Географски положај територије карактерише изолованост од приморских и низијских области високим планинским рељефом. Територија општине простире се на 666,7 км2. Према резултатима последњег пописа становништва, општина има 83.022, а сам град 55.025 становника. Град је смештен у дугачкој узаној котлини, формиран у долини реке Ђетиње и развијен у три котлине: туричкој, ужичкој и крчаговачкој, које су раздвојене узвишењима Старог града и Доварја.
trg
Дан општине је 9. октобар пошто је то датум првог поузданог помена Ужица. Он је пронађен у једном документу у Дубровачком архиву и датира од 9. октобра 1329. године.
Ужице са околином обилује културно-историјским споменицима из различитих временских периода где је основна карактеристика наслеђа разнородност објеката, просторних културно-историјских целина и других културних добара. Истраживања говоре о разноликим културама које сежу још у праисторијско доба на ширем подручју Ужица. Са територије града и данас је сачувано неколико римских надгробних споменика и других материјалних остатака римске културе.
Поред очуваног наслеђа из периода раног средњег века и остатка материјалне културе из периода досељавања Словена у овај крај, најзначајнији споменик од појаве првих Немањића до 15. века је Ужички град, Тврђава. Живот у њој одвијао се континуирано до друге половине 19. века. Бела црква у Карану споменик је велике сакралне културе из прве половине 14. века, а у црквеној порти презентирани су споменици римске некрополе.
Из каснијег периода турске власти сачувани су поједини сакрални споменици: Црква брвнара у Севојну, Стара ужичка црква на Царини и Црква у Ужицу.
Ужице има неколико просторних целина које поседују изузетне амбијенталне вредности. Царина је ретка урбана и посебно значајна целина из друге половине 19. века, а у Јазовима се налази неколико објеката етнографског карактера.
Једна од урбанистичких одредница старог Ужица су еснафске чесме које су махом подизане у другој половини 19. века као задужбине еснафа или појединаца, а и као израз захвалности према граду.