Кремна су планинско место у истоименој котлини које раздваја две чувене планине у Западној Србији, Златибор и Тару. Плодна котлина и планинско окружење су од давнина омогућавали развитак насеља.

Јелова гора спада у групу маљенско-повленских планина у динарском планинском систему. Налази се североисточно од града на деветом километру. То је густо пошумљена заталасана висораван, површине од око 20 км, на просечној надморској висини од око 850 м, на којој се истичу висови: Ђаков камен (1003м), Преседо, Озколи

Потпећка пећина се налази у селу Потпећ 14 км од Ужица, у северном подножју Дрежничке градине (932 м.н.в.). Потпећка пећина има највиши пећински улаз у Србији - џиновски портал у облику потковице, висок 50 м, широк 12 м при дну, односно 22 м при врху и он спада у ред монументалних дела природе.

Кадињача (меморијални комплекс на 14 км западно од Ужица) се посебно истиче међу споменицима у околини Ужица. Споменик је посвећен борцима ужичког Радничког батаљона, Посавцима и Орашанима који су се жртвовали 29. новембра 1941.године штитећи одступницу главнини партизанских снага из Ужица ка Санџаку.

У селу Карану, 16 км удаљеном од Ужица, се налази Бела црква. Посвећена је празнику Благовести. Археолошка истраживања потврдила су да је на месту на којем се налази ова црква у доба Римљана било насеље. Уз саму цркву откривено је неколико добро очуваних римских надгробних стела.

Етно парк "Терзића авлија" је смештен недалеко од центра села Злакуса, на једном брежуљку, испод саме букове шуме. "Терзића авлија" представља некадашње типично сеоско двориште које се састоји од две старе српске куће.

Кањон Дрине је по величини трећи у свету, од њега су већи само Велики кањон Колорада и кањон реке Таре. Већи, али не и лепши. Љубитељи сплаварења прозвали су је српском Нијагаром због многобројних камених преграда - катараката који стварају предивне букове.

Шарганска осмица је најатрактивнија туристичко-музејска железница у Европи и спомиње се као јединствено градитељско ремек дело у свету међу пругама узаног колосека. Повезивала је Београд са Сарајевом и Дубровником, а пуштена је у саобраћај 02.02.1925. године.